Regionalni energetski forum na kojem više od 100 stručnjaka raspravlja o izazovima energetske tranzicije danas je počeo u Tuzli.

 

Podrška procesu energetske tranzicije u Bosni i Hercegovini i regionu treba setransformisati iz faze informisanja o trendovima tranzicije u fazu kritičke analize opcija i promišljanja mapa puta transformacije energetskog sektora.

„Projekat korištenja obnovljivih izvora energije nemoguće je sprovesti na nivou jedne države. Zbog toga se mora radiri na jačanju međususjedskih odnosa. Upotreba obnovljivih izvora energije potiskuje ranije zastarjele tehnologije kao što su termoelektrane na ugalj. U zemljama EU imamo datume kada će doći do isključenja i termoelektrana na ugalj, a to nije slučaj sa jugoistočnom Evropom. Zbog toga je potrebno izvršiti ozbiljniju analizu, a ranija analiza pokazuje da tehnologije obnovljivih izvora energije po cijeni padaju i već su konkurentne sa konvencionalnim tehnologijama“, kaže prof. dr. Mirza Kušljugić iz REF-a.

Osnovu dekarbonizacije elektroenergetike čini tranzicija sa proizvodnje bazirane na fosilnim gorivima (posebno uglju) ka proizvodnji iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Trendovi stalnog pada investicionih troškova tehnologija OIE (posebno vjetroelektrana – VE i fotonaponskih elektrana – FNE) ukazuju da troškovi tehnologija OIE neće biti prepreka za dekarbonizaciju sektora.

Izazov za značajnije investicije u OIE u Regionu u narednom periodu mogu predstavljati troškovi integracije OIE u prenosnu i distributivnu mrežu, posebno troškovi balansiranja varijabilne proizvodnje iz VE i FNE. Početna iskustva u tehničkim i regulatornim rješenjima integracije/balansiranja već postoje u regionu.

Predstavnici elektroenergetske industrije, regulatornih agencija, vladinih institucija, akademske zajednice, specijalizovanih istraživačkih i stručnih organizacija, proizvođača opreme i inžinjering kompanija raspravljaju o ključnim izazovima energetske tranzicije i razvoja elektroenergetskog sektora.

„U okviru energetske tranzicije veoma je važno istaći da nisu uključeni samo proizvođači električne energije, jer su tu i potrošači. To je novi interes EU, a naša ideja je da budemo malo ispred vremena, da to što prepoznamo kao promjene koje dolaze prenesemo sa stručnog stanovišta na okruženje, ali sa tri potporna cilja – ekonomija, pravo i tehnika“, kazao je prof. dr. Slavko Krajcar iz Zagreba.

Elektroenergetski sistem bivše Jugoslavije je projektovan i osmišljen ‘70-ih godina. Velika je stvar da je dosad uspio zadovoljiti potrebe industrije i okruženja, ali ovakav sistem ne može da nastavi sa radom, barem ne može ukoliko imamo namjeru da uđemo u EU.

„Centralno pitanje BiH je njena energetska neovisnost. U istoj ravni gledamo energetsku neovisnost BiH, povećanje učešća obnovljivih izvora u ukupnoj količini energije i projekte energetske efikasnosti koji će dopinijeti racionalnijem korištenju energije, ekonomoiji i ekologiji. BiH ne pristaje da Evropska energetska zajednica razgovara o druga dva pitanja, a da ne razmatra ono koje je vezano za energetsku neovisnost BiH“, izjavio je Jašarević. (Tuzlanski.ba)