Moj sin Ljubo Patković je već deset godina radio u rafineriji i bio je operater na postrojenju četiri, njegova smrt je za nas pod velom tajni i ništa nam ne govore – rekao je za Srpskainfo, Ljubin otac Jovan kojeg je posjetilo i rukovodstvo opštine Derventa, na čelu sa načelnikom Miloradom Simićem.

– Ljubo je ovdje imao svoj život. Kuću je naslijedio od babe i dede i počeo je da zida svoju, ali ostade nezavršena. Imao je dugo djevojku i uskoro je trebalo da se ženi, ali… – priča vidno potreseni otac.

On ističe da je Ljubo radio na veoma opasnom mjestu, a da je bila veoma slaba zaštita na radu.

– Džaba kaciga i maska, ako gorivo curi. Zbog tih propusta ostao sam bez sina. Poručujem im svima da ću ja istinu saznati o njegovoj pogibiji, čim njegovo tijelo spustim u grob. I 1984.godine poginuo je radnik u krugu od 50 metara gde i Ljubo, skoro na isti način – poručio je Jovan Patković.

Kaže da mu tragedija nije strana, da je bio zarobljen u Iraku prije više od 30 godina, ali da je odlučio da se vrati kući.

Pred njihovom kućom okupljale su se komšije koji imaju samo riječi hvale o nastradalom Ljubi.

– Momak je planirao da se skrasi i oženi. Staru kuću je sredio, počeo svoju da gradi. Svi smo potreseni – kaže jedan od komšija.

– Eto šta ti je sudbina, Ljubo je uskoro trebao da se ženi, a danas ga više nema – rekla je jedna od komšinica porodice Patković.

– Ljubu poznajem od kada je bio dete. Sa mojim sinom je išao u razred. Bio je dobar mladić, ali niko od sudbine nije pobegao – kaže ova meštanka sela Unka.

– Imao je tri brata i dve sestre, a otac mu je penziju zaradio u rafineriji – rekla je ova mještanka. (Tuzlanski.ba)