Utorak, 19. Oktobra 2021.
Tuzlanski.ba logo

DW o ekonomiji u BiH: Više nije u recesiji, ulazi u depresiju

Preuzmite sliku

Bosna i Hercegovina godinu završava sa padom društvenog proizvoda od oko pet posto. Zbog velikog pada privrede, posljedice su neminovne u ovoj godini, a prema svim pokazateljima, BiH više nije ni u recesiji.

Snažan pad ekonomske aktivnosti obilježio je ekonomiju u BiH u protekloj godini a to će se i u ovoj osjetiti u svim sektorima društva i ekonomije. Optimistične prognoze pokazuju da značajnijeg rasta ekonomije neće biti do 2022. a do tada će posljedice ekonomskog pada, koje su prema prognozama u protekloj godini od četiri do pet posto, imati snažan efekat i u godini pred nama.

Prema definiciji, recesijom se smatra pad privrede tokom dva uzastopna kvartala, a depresijom, ukoliko ovaj pad traje duže od tog perioda. S obzirom da BiH bilježi pad već treći kvartal, ekonomisti tvrde da će ovo još gora godina, a statistički podaci o ranijem rastu su se “šminkali” za potrebe politike.

Šminka

“Mi smo na evropskom dnu. Koliko god šminkali podatke, najmanje trošimo, najsiromašniji smo. Ne treba niko da priča ništa, stanje pokazuje realnu situaciju. Najvažnije je da vidimo ko će da piše ćirilicom a ko latinicom, a o tome kako neko preduzeće radi, to je druga priča. Prikazivanje nas da smo najbolji u reginu je besmisleno“, kaže ekonomistica, Svetlana Cenić podsjećajući da vlasti, osim manje podrške u doba korone, nisu uradili ništa kako bi odgovorili izazovima sa kojima se susreću sve svjetske ekonomije.

Međunarodne finansijske organizacije predviđaju da bi svjetski BDP mogao biti u padu do pet posto, što i u praksi znači recesiju. Ako uzmemo u obzir da su to prognoze iz oktobra, a da značajnijeg rasta nije bilo, posebno u BiH, pad ekonomije nije upitan. S druge strane, tvrde ekonomisti, priča o malom padu BDP-a u BiH ne može se pripisati realnoj slici, s obzirom da ekonomija koja je već bila na koljenima, teško da može mnogo da padne. Ono što je preostalo, održavat će se daljim zaduženjem, a konkretnog rasta neće biti još najmanje godinu.

Aktuelna kriza izazvana virusom korona, dovela je do velikog pada potražnje, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Nezabilježen pad izvoza roba i usluga, koji je po nekim procjenama bio preko deset posto. U isto vrijeme, privatna potrošnja građana opala je za oko šest posto i to je osnovni pokazatelji za pad BDP-a od preko pet posto.

Poređenje

Prognoze nisu dobre ni za ovu godinu, jer se pad očekuje i do kraja godine, od sektora transporta, industrijske proizvodnje, pada prometa u maloprodaji. Prihodi od indirektnih poreza su za 9,3 posto manji u odnosu na prošlu godinu, a razlog je manji uvoz. Došlo je i do pada naplate PDV-a u unutrašnjem prometu, kao i ukupnog smanjenja potrošnje.

“To su osnovni razlozi. Činjenica je da su za 9,3 posto manji prihodi. Upoređujući te podatke sa zemljama u okruženju, možemo reći da su prihodi bili dobri“, kaže Ratko Kovačević iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Izvoz proizvoda iz BiH u prvih deset mjeseci je iznosio 8,85 milijardi maraka i to je pad od 11,4 posto. Uvoz je 14,2 milijarde, što predstavlja pad od 14,8, podaci su Vanjskotrgovinske komore BiH. Vanjskotrgovinski deficit je 5,3 posto. Potpredsjednik komore, Nemanja Vasić, kaže da bi moglo doći do oporavka, ali ne tako brzo.

“Mi smo optimisti da bi, ukoliko se ovo sa pandemijom okonča, privreda BiH u naredne dvije tri godine mogla da se vrati na stanje koje je bilo prije, čak i bolje“, kaže Vasić za DW.

Politička ekonomija

Ekonomije koje budu imale dovoljno snage, oporavit će se. BiH nije u tom rangu, kaže ekonomista Zoran Pavlović. Navodi da su slabosti privrede u BiH plod politike koja mora da s mijenja. BiH je, imajući u vidu da se radi o jednoj od najsiromašnijih zemalja, dospjela u situaciju da zbog politika koje su vođene, dođe u veoma tešku situaciju.

“Statistika pokazuje strahovit pad PDV-a što znači da nije bilo kupaca, nije bilo doznaka iz inostranstva, tako da ove godine moramo računati na dalji pad BDP-a. Očekivati oporavak od tri posto bi možda bilo moguće da finansijska sredstva iz kredita budu upotrebljena za jačanje privrede. Do sada to nije bio slučaj“, kaže Pavlović.

BiH po najoptimističnijim prognozama, može očekivati nivo privrede iz 2019. godine, tek za dvije godine. Da bi se to ostvarilo, potrebna je podrška najpogođenijim sektorima ekonomije u BiH, posebno privatnom. Svetlana Cenić kaže da je BiH već godinama na dnu, što pokazuju podaci iz 2019. kada je zabilježen najniži standard. Partijske vođe imaju svoje institucije, statistiku i spinovanja po kojem prikazuju uspjehe.

“Rasta biti neće. Osim na papiru i kod onih kojima je partija rekla da od minusa naprave plus. Vlasti su i budžete pravili po potrošnoj strani, što je suludo. Pojavit će se ogroman jaz, bit će veći deficit ali se oni ipak nadaju da će MMF odstupiti od svojih principa i da će na taj način da obezbijede novac. Tako da mi živimo u jednoj ogromnoj laži a ljudi se mire sa tim da žive sve gore. I tako ćemo godinama slušati da je razlog korona“, kaže Cenić.

Budžeti zavise od MMF-a

BiH u novu godinu ulazi sa starim pregovorima o aranžmanu sa MMF-om “teškim” 750 miliona eura, koji su prekinuti krajem prošle godine zbog protivljenja iz Republike Srpske. Uslovi MMF-a su da se pri Centralnoj banci BiH obezbjedi registar računa za fizička lica, da se uredi pitanje elektronskog potpisa i da se ispostavi Fond finansijske stabilnosti pri Agenciji za osiguranje depozita.

RS je odbacila uslove koje nudi MMF, jer se kako tvrde, zloupotrebljavaju posljedice pandemije i pokušavaju nametnuti politički aranžmani. Problem je što su budžeti u BiH projektovani sa ovim novcem od MMF-a, pa ukoliko ne bude dogovora u narednih nekoliko dana, izvjesno je će projektovani pad biti ništa naspram onog što očekuje privredu BiH u ovoj godini.

Tuzlanski.ba možete pratiti i putem aplikacija za Android i iPhone mobilne uređaje

Ključne riječi: , , ,