Roditelji kojima dani ne počinju stresno gotovo da ne postoje. Mama Rita Templton napravila je duhovit, ali istinit spisak svih misli koje je joj “protutnje” kroz glavu u ranim jutarnjim časovima…

Ujutru čim ustanem, ja sam spremna. Svakog jutra. Svi moji pačići spremni su još od prethodne noći. Odjeća je isto tako spremna, cipele su na svom mjestu, torba za posao je spakovana. Djecu vozim u školu na vrijeme (čak i prije vremena), a glas gotovo nikad ne povisujem. Sve funkcioniše sjajno – samo u mojim snovima.

Takođe vrlo često fantaziram da imam sobaricu, a istina je da sam jedina koja čisti ovu kuću.

U stvarnosti, moja jutra su vrlo haotična – gotovo nikad ne mogu da pronađem ključeve od automobila, a o ostalim stvarima, kao što je sređivanje djece neću ni da govorim. Neki ljudi nemaju ovakve jutarnje probleme, ali ja nisam među njima. Ako niste ni vi, onda će vam moje jutarnje misli zvučati poznato:

1. Koliko još mogu da spavam?

Nije trebalo sinoć da legnem tako kasno. Šta sam radila? Ništa bitno. Trebalo je da spremim sve stvari i da ujutru smanjim obaveze. Ako ostanem u krevetu još deset minuta, da li ću da poremetim cio raspored? Da! Diži se!

2. Da li sam sve obukla?

Koje su šanse da ću morati da izađem iz auta polu obučena? Ne želim da izađem iz kuće u donjem dijelu pidžame i majici i sakou, a da iz nekog razloga moram da napustim automobil. Šta ako neko udari auto ili neko od nastavnika želi da razgovara sa mnom kada dovezem djecu u školu? Ali ja ne želim da se skroz oblačim, suviše je rano! U redu, trebalo bi bar da obučem brushalter.

3. Da li je veš čist?

Kada sam posljednji put prala veš? Ok, sinoć. Dakle, djeca imaju čistu odjeću. Ali veš je izgužvan, jer nisam stigla da ga opeglam. Nema veze, probaću da ga ispravim ručno dok klinci doručkuju, nadajući se da će izgužvane linije nestati.

4. Uh, doručak…

Šta ću da smućkam sebi za doručak? Ukoliko sam zaista savjesna, ne bi bilo loše da napravim neki proteinski šejk ili bar da obarim jaja i pojedem parče hljeba od cijelog zrna… Ali ja nisam taj tip osobe… Da li su pahuljice dovoljno zdrave? Znam! Sipaću mlijeko u kafu! Eto proteina!

5. Uh, ručak…

Naravno da sam sinoć zaboravila da spakujem ručak. Trebalo bi da budem organizovanija. Koliko vremena imam da napravim nešto na brzinu? Da li u školskoj menzi postoje kamere koje motre djecu i zaviruju preko ramena u njihove činije? Ako da vjerovatno će pomisliti “Jadna djeca”. Možda je trebalo da u činiju ubacim i poruku na kojoj bih napisala da ih neizmjerno volim? A šta je sa mojim ručkom? Krofne!

6. Da li moram da perem kosu?

Kosu je trebalo da operem još prije nekoliko dana, ali ako sad odvojim vrijeme za to, kasnije ništa neću stići. Možda bi bilo pametno da vežem neobaveznu punđu i da se pravim da sam čupava sa namjerom?

7. Zašto su ova djeca tako užasno spora?

Ja ću tačno da poludim ukoliko se bar malo ne ubrzaju! Hajde! Zar ih ni malo nije briga ako zakasne? Šta su uopšte radili posljednjih 20 minuta? Zašto me tako dobro ignorišu? Sigurna sam da je prošlo minimum 10 minuta od kad sam ih zamolila (čitaj: naredila) da se obuju.

8. Ma nemojte molim vas!? Zaista ne znate gdje vam je obuća?

Kako je uopšte moguće da su izgubili drugu patiku? Kunem se da se ovo nikada ne bi dogodilo da su obje patike skinuli na istom mjestu. Da li misle da sam im rekla da ih stave u cipelarnik zato što tamo baš izgledaju lijepo?

9. Gdje sam ostavila…?

Stalno idem za drugima i govorim da vode računa gdje ostavljaju stvari, a sada sam ja ta koja ne može da nađe ključeve/novčanik/ešarpu… Gdje sam bila posljednji put kada sam imala to? I zašto se to događa baš onim danima kada nemamo doslovno ni minut vremena?

10. Čekaj, koji je uopšte dan danas?

Da li neko od djece baš danas ima neki od sportova? Da li je trebalo da izbacim smeće ispred kuće? Da li sam propustila poslovni sastanak? (yumama)