Naučnici iz Velike Britanije su postavili tezu da dame lažu češće, ali da su njihove laži banalnije.

Dok jedna istraživanja pokazuju da muškarci slažu šest puta dnevno, a žene upola manje, prema drugim studijama pripadnice lepšeg pola su daleko sklonije lažima.

I naučnici iz Velike Britanije su postavili tezu da dame lažu češće, ali da su njihove laži banalnije, jer se uglavnom trude da se predstave lepšim ili da nikog ne povrijede.

Na listi stvari o kojima ne iznose uvek istinu nalaze se – godine, kilogrami i glavobolja.

Sa druge strane, muškarci lažu da bi se zaštitili od daljih pitanja i potpitanja partnerki ili sačuvali ego u muškom društvu. Stručnjaci kažu da je neko manji, a neko veći maher u laganju, ali da svi mogu da “padnu” na nekoliko stavki:

* Vi mu postavljate pitanje, a on/a se igra kosom i odugovlači sa odgovorom. Velike su šanse da pokušava da izvrda istinu.

 

* U toku razgovora stiska šaku, pucketa prstima ili gricka nokte. Ukoliko ne prestaje sa tim, znači da nešto “mulja”.

 

* Gleda vas u oči, ali mu se zjenice odjednom skupljaju. Poruka bi mogla da bude jasna – nešto pokušava da sakrije.

 

* Na pitanje nikako da stigne odgovor. To se naziva latentnim razdobljem vremena reakcije, jer onaj ko laže mora da uloži napor da smisli laž, za šta mu je potrebno vrijeme.

 

* Tokom razgovora pogled mu luta gore-dole, lijevo-desno. To je znak da pokušava da pomjeri fokus sagovornika dok ne smisli šta će da kaže.

 

*Razgovarate, a onda njegov glas odjednom postaje malo viši, što je dovoljno da vam, ako ga poznajete, zvuči sasvim drugačije.

 

* Ne prestajete da ga bombardujete pitanjima, a on se trudi da vam da odgovore, ali su oni nejasni i bez detalja. Poruka je da im fali bar malo istine, jer se odsustvo detalja prepoznaje baš na “terenu” laži. (Tuzlanski.ba)