Iloa Atkinson je blogerka koja je odlučila da sve svoje strahove i želje podijeli sa čitaocima. Ona se na libi ni da najdublje tajne svog bračnog života stavi na izvolte javnosti. Ona voli svog muža, ali i dalje ima potrebu da ga prevari. U ovom tekstu objašnjava zbog čega je to tako.

Ja sam od onih srećnih: udata sam za svoju srodnu dušu.

Prvi put kad sam vidjela Najgea, srce mi se popelo u grlo i shvatila sam šta znači „ljubav na prvi pogled“. Bila sam očarana i oborena s nogu, prenosi B 92.

Osam godina nakon što smo se upoznali, vjenčali smo se.

Sve svoje tajne i mračne misli dijelim sa njim, a ranije sam sve tiho gutala u sebi.

Nedavno sam srela K-a dok sam šetala psa. Jednostavno smo kliknuli. Razgovor je tekao glatko, šalili smo se pričajući o psima i kući sam se vratila ushićena. Tek tada sam se zapitala: da li mi se svidio? Odgovor je bio „Ne“. Nije mi bio fizički privlačan.

Ipak, bila sam srećna svaki put kad bismo naletjeli jedno na drugo. Htjela sam da se što duže družimo. Djelovao je nekako problematično, kao da ne zna šta želi od svog života. Bio je nezadovoljan svijetom, svojom vezom i sobom samim. Ne, nije me privlačio.

A onda samo jednog dana dva sata proveli zajedno. Veče je bilo hladno. Do tog vremena obično bih već bila kod kuće, ali sam se tad zadržala. Kao i on. Pričali smo, šalili se, družili se.

Pitao me je da li sam vjenčana. Pomislila sam na Najgea i tada mi se probudila krivica. Shvatilia sam da je ovo postala tajna.

U narednih nekoliko dana postala sam opsjednuta K-om i stalno sam se pitala hoću li ga vidjeti. Bila sam zbunjena – nije me privlačio fizički, ali me je nešto vuklo njemu.

Šetkala sam se sa psom tamo gdje smo se sretali, nadajući se da ću ga sresti. Slučajno sam šetala psa baš kada je on šetao svog – oko 6 popodne. Bila sam razočarana svaki put kad ga nisam srela.

Mnogo sam mislila o njemu, čak i dok sam bila sa Najgeom. Čak i tokom seksa. A nikad ranije nisam mislila ni na koga drugog tokom seksa sa njim. Osjećala sam se krivom i bilo me je sramota same sebe.

I plašila sam se same sebe: Sljedeći korak je bio tako lak, tako blizu. Samo da sam htjela.

Plašila me je sopstvena glad za jeftinim uzbuđenjem koja je mogla da baci sjenku na moj brak. Da baci u vodu povjerenje, intimnost i ljubav na kojima smo tako teško radili, a sve to može tako lako nestati.

Dio mene je potpirivao moju opsesiju. Dio mene je želio da prevari.

Šta se to dešava u mom braku?

Male stvari. Samo fali malo više komunikacije, ali to nije ništa drastično.

Šta se dešavalo u meni? To je bilo pitanje.

Ja sam se plašila ljubavi. Znam da sve vrijeme djeluje kao da sam tražila ljubav, ali sam ja sama sve vrijeme išla principom „tražiti i ne naći“.

Ono što je podstaklo moju privlačnost njime, kao i mnogim drugima ranije, bilo je skriveno uvjerenje da je ljubav opasna. Da će me, ako se potpuno zaljubim u svog muža, progutati u cijelosti. Da neće ostati „mene“ same toj priči. Baš kao kad sam bila mala djevojčica i kada je alkoholizam moje majke potopio cijelu moju porodicu.

Ono što je podstaklo ovu privlačnost bio je podsvjesni nagon, potiskivan generacijama žena u mojoj porodici, da sabotiraju sreću i odgurnu ljubav. Ja sam od onih srećnih, udala sam se za svoju srodnu dušu. Ovo nikako ne može trajati. Moram napraviti problem.

Na kraju sam sve ispričala Najgeu. Sve. Bilo je teško. Pojeo me je sram. Ali sam mu svejedno rekla. Spasla sam brak i uradiću to opet ako budem morala.

Nekim danima želim da varam svog muža. Ali želim da ga upoznam i da me upozna i zato sam mu rekla istinu.

(Tuzlanski.ba)